JNA br. 68, 22400 Ruma | 022/430-049 | 063/276-088 | office@fenixagrar.co.rs
Serbian English German

Prihrana ozime pšenice azotom



Potrebnu količinu raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih ili amonijačno-nitratnih đubriva. Biljke su u tom stadijumu suviše male da bi amidni i/ili amonijačni N mogle odmah ugraditi u organsku materiju jer je niska temperatura zemljišta.

 Najviše hraniva usvoji se od početka vlatanja do klasanja. Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo na rast korena pa su i biljke plitko ukorenjene. Pojavom četvrtog lista zametnut je klas i određen konačan broj klasića.

Visok sadržaj azota u bokorenju predstavlja neophodnu rezervu za prolećno izduživanje. Tada naglo raste potreba za azotom, što je i pravi trenutak za drugu prihranu.

Kod kasnijih rokova setve prisutna je opasnost od nedovoljne dužine trajanja 3. i 4. etape organogeneze koje određuju građu, odnosno broj klasića na klasu i začetaka cvetića u klasiću. Dobra ishrana azotom u vlatanju sprečava kasniju sterilnost klasića i povećava broj plodnih cvetića. Komponente klasa samo su delimično genetski (sortno) određene pa je time dobra N-ishranjenost biljaka još značajnija.

U daljem toku vegetacije pšenice, kod temperatura 5 – 10 °C počinje istezanje 1. i 2. internodije, a kad se temperatura ustali iznad 10 °C dolazi do istezanja preostalih internodija (3, 4. i 5.).

Nakon oplodnje, dozrevanje pšenice odvija se postepeno na račun rezervi hraniva uz njihovo premeštanje iz starog lista u klas.Prvu prihranu ne treba obaviti prerano (kad su ozima žita u mirovanju, odnosno po smrznutom zemljištu i hladnom vremenu), već u trenutku prolećnog kretanja vegetacije.

Mudro je jedan deo N primeniti u jesen u vidu uree ili UAN pod osnovnu obradu (na lakšim i plitkim zemljištima treba primeniti 25 do 30 % ukupne potrebe azota, a na težim 30 do 50 %), jer vremenske prilike zimi i u rano proleće neretko utiču na mogućnost prve N-prihrane.

Prvu N-prihranu ozimih žita treba zbog opasnosti od poleganja i pojave bolesti ograničiti na 40- 50 kg N/ha. Preuranjena prva N-prihrana ozimih žita neprihvatljiva je iz ekonomskih razloga i to zbog vrlo brzog gubitka nitratnog azota iz zone korena ispiranjem (a s površine zemljišta sapiranjem). Treba naglasiti da se amonijačni azot ispire iz vlažnog zemljišta i kad ne pada kiša ili se ne topi sneg, jer se nitrati prosečno premeštaju ~10 cm mesečno.

Druga prihrana obavlja se u momentu zametanja klasića (4. etapa razvoja) koja pada u početku vlatanja, ne kasnije. Taj trenutak određuje se isključivo na temelju stanja razvoja useva pšenice (bez obzira na kalendar radova), odnosno kad se zametak klasa primetno odvoji od čvora bokorenja (~2 cm).

Kad nije poznata raspoloživost azota (nema rezultata Nmin metode) treba primeniti za obe azotne prihrane 1,0 kg N/ha za svakih 100 kg očekivanog prinosa, ali samo do 6,5 t/ha zrna, a 1,25 kg N/ha iznad očekivanih 6,5 t zrna/ha (npr: očekivani prinos pšenice je 6,5 t/ha zrna → 65 kg N/ha, a za očekivani prinos 8,8 t/ha → 88 x 1,25 = 110 kg N/ha).

Treća prihranau klasanju (pre oplodnje) ima malo značenje za visinu prinosa, ali utiče na porast hektolitarske mase.

Nada Lazović - Đoković, dipl. inž.

psss.rs

Izvor: poljosfera.rs

Share